Za razliku od igara koje podrazumevaju zabavu za decu ili odrasle, igre u psihologiji imaju potpuno drugačije značenje.
Često se definišu kao patološki obrasci ponašanja na nesvesnom ili predsvesnom nivou, koje u jednom momentu imaju svoj obrt i njeni učesnici iz igre izlaze ili sa neprijatnim osećanjima ili sa potvrdom svojih uverenja o životu, sebi i drugim ljudima.
Na pitanja tipa zašto se meni uvek to događa, često odgovore možemo pronaći u igričnom ponašanju.
Dakle, psihološke igre su obrasci ponašanja koji se ponavljaju i suštinski narušavaju kvalitet života osobe.
Živeti bez igara, znači živeti “sada i ovde”, donositi autonomne odluke koje su oslobođene prošlog iskustva, doživljavati autentična osećanja i stvarati bliske odnose sa drugim ljudima.
Upravo je bliskost jedan od ključeva za život bez igara.
Tamo gde postoji autentična bliskost nema mesta za igrično ponašanje.
Strukturiranje vremena putem igara sprečava razvoj bliskosti, zbog toga psihološke igre i jesu tako rasprostranjene.
Dozvoliti sebi bliskost, podrazumeva dozvoliti sebi život bez igara.