Teskoba ili anksioznost je vrsta straha koja se javlja kada osoba procenjuje da njena celokupna životna situacija prevazilazi trenutne kapacitete.

Osoba procenjuje da nije u stanju da izađe na kraj sa trenutnim životnim problemima.
Osoba često nije u stanju da odredi uzrok svog straha, pošto je kontekst u kome se javlja ovo osećanje uopšten.

Anksioznost uglavnom uključuje i emocionalne i fizičke senzacije kada je osoba zabrinuta.

Jedan od čestih razloga za osećanje anksioznosti jeste da se osoba nalazi u unutrašnjem konfliktu koji se tiče nečega što osoba procenjuje kao važno.

Anksioznost je neprijatna sama po sebi kao i zbog činjenice da osoba koja je doživljava ne razume šta joj se događa i na šta ustvari reaguje, što stvara dodatnu neprijatnost.

Anksioznost nije samo po sebi “loše” osećanje, ukoliko je njeno doživljavanje u umerenoj meri i ima motivišuću funkciju da osoba pristupi rešavanju nekog problema sa kojim se trenutno suočava.

Ukoliko je anksioznost hronična i preplavljujuća, najbolje je potražiti adekvatnu stručnu pomoć.

Vrste anksioznosti koje su prerasle do nivoa poremećaja najčešće delimo na: socijalnu anksioznost, panični poremećaj, opsesivno-kompulzivni poremećaj (OKP), generalizovani anksiozni poremećaj, posttraumatski stresni poremećaj (PTSP) i specifične fobije konkretnih situacija.

Psihoterapijski tretman podrazumeva smanjenje neprijatnih senzacija koje osoba doživljava i učenje novih tehnika za samostalno savladavanje anksioznosti.

Panični napad se može opisati kao jedan kratkotrajni osećaj da nešto strašno može da se dogodi, koji se javlja bilo gde i u bilo koje vreme, a da nije izazvan realnom opasnošću i da osoba ne zna da li može da se zaštiti.

Strah je preplavljujuć i parališuć, praćen telesnim simptomima kao što su ubrzano lupanje srca, otežano disanje, osećaj gušenja, vrtoglavica, drhtavica, bol u grudima ili predelu želudca, osećaj gubitka kontrole, osećaj da se gubi razum, osećaj da se umire.

Kada osoba jednom doživi napad panike, ona očekuje da će se isti ponavljati, tako da neprestalno počinje da pretražuje senzacije koje dolaze iz organizma i nastoji izbegavati određene aktivnosti za koje procenjuje da bi mogle dovesti do ponovnog napada i tako umišlja da sprečava ponovno javljanje napada.

I jedno i drugo ponašanje doprinose stabilizaciji poremećaja.

Depresivno osećanje je intezivno i neprijatno osećanje kome se osoba prepušta bez mogućnosti da se od njega adekvatno odbrani.

Sposobnost da razviju depresiju imaju svi ljudi koji uslovljavaju svoje osećanje lične vrednosti i smisao svoga života.

Dakle, depresija podrazumeva i uvid osobe u nemogućnost adaptacije između njega i sveta u kome živi.

Kada osoba uvidi da nije u mogućnosti da ispuni određeni uslov kojim je uslovila svoje pravo na život ili postavljeni smisao života, ona gubi motivaciju da se kreće ka budućnosti. Prirodna posledica takvog načina razmišljanja je gubitak životne energije.

Usled takvih okolnosti povećano je doživljavanje osećanja kao što su beskorisnost, nesposobnost, bezvrednost, inferiornost, doživljaj da ništa više nije važno i da ništa nema smisla, smanjena koncentracija i interesovanje za svet.

Vrlo često depresivna osoba zbog same prirode depresivnog raspoloženja dodatno pojačava predstavu o sebi tako što govori da je pala u depresiju ili da ju je uhvatila depresija i time sebe stavlja u pasivni položaj, umesto da razume da je njena uloga aktivna u kreiranju depresivnog stanja, odnosno da osoba sama sebe deprimira.

Depresivno stanje je veoma iscrpljujuće usled smanjene energije, volje i nade u budućnost.

Ipak, ovo je stanje koje je moguće prevazići korak po korak ponekad i malim koracima, svaki napredak ma koliki bio ključan je u njenom prevazilaženju.

Prokrastinacija je odlaganje obaveza koje osoba procenjuje važnim za nju u datom momentu i bavljenje nekim drugim aktivnostima koje su manje neprijatne, često zabavnije ali i manje prioritetne u sistemu vrednosti osobe.

Svi ljudi mogu imati neku vrstu sklonosti ka odlaganju realizacije važnih obaveza, što se reflektuje u različitim aspektima života.

Odlaganje obaveza za sutra je tipičan oblik prokrastinacije, nakon čega se često neizvršene obaveze odlažu u nedogled.

Odlaganje početka pripreme ispita, odlaska kod zubara, spremanja diplomskog rada, početka vežbanja, sve su oblici ove vrste ponašanja tipične za većinu ljudi.

Kada prokrastinacija postane hronične prirode, može značajno da utiče na razvoj potencijala osobe i kvalitet života.

Nedostatak samopouzdanja najčešće je rezultat dužeg perioda tokom koga osoba doživljava pored pozitivnih, značajan broj i negativnih životnih iskustva.

Jedan događaj ne formira nisko samopouzdanje, najčešće je reč o obrascu ponašanja i setu uverenja koja stoje u pozadini nedostatka samopouzdanja.

Uz adekvatnu stručnu pomoć, radom na samopoštovanju i samoefikasnosti, moguće je izgraditi zdravo samopouzdanje koje će osobi pomoći u realizaciji njenih mogućnosti, talenata i povećati njenu uspešnost u životu.