“Umoran sam šefe, većinom sam umoran od toga kako se ljudi loše ponašaju jedni prema drugima”. John Coffey u filmu “Zelena Milja”.
Normalni razvojni stadijum svakog deteta početkom druge godine je nerazlikovanje sopstvenog bića, odnosno ličnosti od sopstvenog ponašanja.
Zbog kognitivne nezrelosti dete nije u stanju da razlikuje kaznu koja je usmerena na neko konkretno neželjeno ponašanje, nego kaznu doživljava kao odbacivanje, odnosno diskvalifikaciju nje kao osobe.
Sve dok osoba nije u stanju da pravi osnovnu razliku između bića i ponašanja imaće poteškoće da na ispravan način shvati bilo koju vrstu konflikta.
Uvek biti svestan razlike između naše ličnosti i našeg ponašanja, čak i kada je to ponašanje neželjeno ponašanje, od krucijalnog je značaja za psihološku fleksibilnost osobe i mogućnost promene tokom psihoterapijskog procesa.
Posmatranjem sistematičnih postupka neke osobe tokom vremena, možemo doneti neke zaključke o njegovoj ličnosti, o tome kakva je ta osoba i šta je definiše, međutim nikako se ne može staviti znak jednakosti između bića i ponašanja.
Svako naučeno ponašanje je podložno promeni, a mesto gde se to događa je psihoterapija.
