Svaki čovek već od svoga rođenja učen je kako da se oseća, misli, ponaša i opaža.
Osloboditi se ovakve vrste socijalnog programiranja nije nimalo laka stvar, jer ima svoj biološki značaj u društvenom opstanku pojedinca.
Ipak, za kvalitet života, važno je razviti i uspostaviti tri sposobnosti, a to su kapacitet za svesnost, spontanost i bliskost.
Svesnost podrazumeva kapacitet da čujemo, vidimo, osetimo ili okusimo stvari onakve kakve one zaista jesu, kao čiste senzualne impresije, bez filtriranja i uklapanja u postojeće definicije i ranije formirane kalupe.
Kada dopustimo sebi da budemo svesni, imamo priliku da živimo “sada i ovde”, a ne u nekim prošlim ili budućim vremenima i drugim mestima.
Biti svestan podrazumeva živeti u sadašnjosti, uživati u trenutku i svojim reakcijama na njega.
Spontanost podrazumeva slobodu izbora između niza mogućnosti koje stoje na raspolaganju, kako se osećati, misliti ili ponašati.
Spontana osoba će odabrati svoju reakciju slobodno, ona će odgovarati trenutnoj situaciji, dok zastarele naučene komande neće biti korištene.
Osoba ume da misli i da se ponaša kao odrasla, da bude kreativna, intuitivna i doživljava intenzivna osećanja.
Šta god odabrala, spontana osoba će svoje reakcije birati slobodno.
Bliskost podrazumeva kapacitet osobe da otvoreno deli svoja osećanja i želje sa drugom osobom.
Osećanja i želje su autentične, prema tome odnos između osoba je bez “psiholoških igara” i međusobnih iskorišćavanja.
Bliskost nikako nije unapred programirano ponašanje, nego je najnepredvidljiviji način na koji osobe strukturiraju svoje vreme.
Iako se na prvi pogled čini kao najrizičniji način da se bude u odnosu sa drugom osobom, bliskost je ustvari najmanje rizična, jer je stepen otpisivanja najniži, a prihvatanje druge osobe najviše.
Sposobnost osobe da bude svesna, spontana i bliska sa drugim ljudima povezana je sa kvalitetom života.
Ukoliko je želja pojedinca da popravi svoj kvalitet života kroz razvoj ovih sposobnosti, psihoterapija je pravi način da se to ostvari.
