Argentinski tango počinje da se pleše tokom 19. veka od strane imigranata poreklom iz Afrike, nakon čega svoj način izražavanja u ovom plesu pronalazi i ostatak siromašne radničke klase argentinskog društva. 

Nova vrsta nesvakidašnjeg i nestandardizovanog plesa, potpuno netipičnog za vreme u kome se rađa, omogućila je potlačenim društvenim slojevima da melanholičnim tonom izraze osećaj gubitka za rodnim mestom, ljudima koje su ostavilli iza sebe i izgubljenim ljubavima. 

Tango se rodio iz osećanja očaja i napuštenosti imigranata koji su dolazili u Buenos Aires.

Početkom 20. veka pariske kulturne elite upoznaju se sa argentinskim tangom, iako je prvobitno smatran nepristojnim plesom, ubrzo je zaživeo širom evropskih prestonica. 

Suština tanga je u kontaktu dvoje ljudi, kako kroz zagrljaj, tako i kroz emocionalnu povezanost, empatiju i bliskost. 

Tokom plesa vodi se nesvesni razgovor između dve duše, srca i tela, gde dvoje ljudi izražavaju sebe kroz kreativni proces improvizacije. Kada se dvoje ljudi u tom procesu razumeju, ples teče kao reka svojim prirodnim tokom.

Tango predstavlja neverbalnu komunikaciju i može imati veću dubinu od izgovorenih reči. 

Tako i u psihoterapiji, naš terapeutski zadatak je da posmatramo i dekodiramo nesvesne pokušaje klijenta da nam saopšti svoju životnu priču. Da bi smo je razumeli, potrebno je da doživimo klijienta kroz njegove plesne korake i njegov način bivstvovanja u svetu. 

U argentinskom tangu nema strogih pravila i obrazaca koji se rigidno ponavljaju. Par koji pleše, nikada tango neće otplesati dva puta na isti način. Isto tako, ne postoje dva psihoterapeuta koji će terapiju raditi na isti način. Svako od nas je jedinstven u pristupu i komunikaciji sa klijentima. 

Važnije od specifičnih “koraka”, teorije i metoda je kvalitet odnosa i uključenost terapeuta. Efikasno izlečenje psihičkih tegoba i relacionog zanemarivanja kod klijenta događa se kroz autentičan terapijski odnos u kome se podržava ranjivost i intersubjektivna povezanost. 

Ples ljudima zadovoljava brojne potrebe koje su vezane za socijalne odnose. Kroz tango, ljudi provode svoje vreme u društvu, osećaju se uvaženim, jer se tango plesači moraju oslanjati jedni na druge, te zagrljaj i blizina kroz fizički kontakt tokom plesa čine da se plesači osećaju dobro i dok plešu i nakon plesa.

Iz toga razloga pojedine bolnice u Argentini koriste tango kao deo terapije kod osoba sa depresivnim stanjima, kod ljudi koji se osećaju usamljeno i za pomoć psihički obolelim pacijentima.

Argentinski tango blagotvorno deluje i na telo. Prema naučnicima sa Vašingtonskog univerziteta, nekoliko meseci vežbanja ovog plesa povećava kordinaciju i pokretljivost kod osoba obolelih od Parkinsonove bolesti. 

Kao što dobar tango zahteva emocionalnu i ritmičku usklađenost dve osobe, tako i uspešna psihoterapija koja je usmerena na odnos, podrazumeva afektivnu i ritmičku usklađenost terapeuta i klijenta. Terapijski proces se zajednički kreira kada postoji autentičan i otvoren kontakt između dvoje ljudi. Kao i tango, psihoterapija je “ples” u dvoje. 

Terapeut se afektivno usklađuje sa klijentom tako što neverbalnom komunikacijom prepoznaje, potvrđuje i normalizuje klijentov emocionalni doživljaj. Ritmički se usklađuje tako što tempo i kadencu svojih pitanja prilagodi klijentu, kako bi olakšao njegovu obradu spoljašnjih informacija i unutrašnjih senzacija, osećanja i misli. 

Dakle, usklađenost je važna mirođija i psihoterapije i argentinskog tanga.

Tango se nikada ne može naučiti do kraja, jer je deo celoživotnog procesa razvoja zajedno sa drugim plesačima. Možda je to i njegova najveća sličnost sa psihoterapijom usmerenom na odnos. 

Kada u psihoterapiji postignemo željeno stanje zbog koga smo započeli terapijski proces, to nikako ne znači da smo završili sa ličnim rastom. Uvek postoji prostor da nastavimo da se razvijamo i dalje, kako bi naš život bio kvalitetniji. 

Zato je važno početi na vreme i sa psihoterapijom i sa argentinskim tangom.

 

Reference:

Erskine, R.G. (2013). Vulnerability, Authenticity, and Inter-subjective Contact:Philosophical Principles of Integrative Psychotherapy. International Journal of Integrative Psychotherapy, Vol. 4, No. 2, 2013

Buka Magazin (2014). Istorija argentinskog tanga: Kako je ples robova postao simbol ljubavi.    https://6yka.com/novosti/istorija-argentinskog-tanga-kako-je-ples-robova-postao-simbol-ljubavi 

Danas (2011). Od argentinskih bordela do pariskih salona. https://www.danas.rs/vesti/drustvo/od-argentinskih-bordela-do-pariskih-salona/

Ples i grad (2022). Tango na ulicama Buenos Airesa.https://plesigrad.rs/blog/tango-na-ulicama-buenos-aires-a/

Parentium (2014). Tango – čarobna terapija. https://www.parentium.com/clanak/tango-and-8211-carobna-terapija