Nevolje ljudi imaju svoje izvore ne u njima, već u njihovim otuđenim odnosima, u eksploataciji koju proživljavaju, zagađenoj životnoj sredini, ratovima i motivu za profitom.
Baš zbog toga, danas je dužnost svakog građanina da se interesuje za dešavanja kako u svetu, tako i svojoj zemlji bez uzdržavanja od izražavnja jasnog i snažnog mišljenja.
Građani treba i moraju da se bave političkim poslovima.
Psihologija nas je naučila da ljudi ne deluju u skladu sa stvarnošću, nego u skladu sa mentalnim reprezentacijama stvarnosti koje imaju, dakle u skladu sa svojim predstavama o stvarnosti. Te predstave mogu biti iskrivljene emocijama, čak i kada je stvarnost tu da ih vodi u pravcu istine.
U politici, koja se suštinski bazira na nagađanjima vezanim za budućnost i osobinama ličnosti političkih aktera, malo je indikatora koji će prosečnom građaninu ukazati šta je realno, a šta nije, često su indikatori realnosti kamuflirani, pa tako mnogi ljudi ostaju prepušteni na milost i nemilost beskrupuloznim političkim liderima.
Političke predstave prosečnog građanina gotovo su potpuno određene njegovim emocijama. Političari to shvataju veoma dobro, a onaj ko se najmudrije koristi ovim znanjem, često je najuspešniji.
Loši lideri manipulišu sebičnošću ljudi i na taj način čine da zaborave, da je prva obaveza političara da budu dobri zakonodavaci, odnosno da kreiraju i podržavaju zakone koji će doneti najviše koristi najvećem broju ljudi.
Umesto toga, loši lideri plasiraju građanima pojednostavljenu sliku političara zasnovanu na predrasudama i sebičnim željama i nastoje da uvere građane kako su baš oni ti koji treba da ih predstavljaju.
Pa tako na visokim državnim funkcijama imamo pojedince koji ne poseduju znanje, mudrost ili specifične veštine koje mogu doprineti opštem interesu, nego lidere koji su bolji zabavljači od drugih, bolje pevaju ili peku palačinke.
Prosečan građanin ima male šanse da stvori tačnu sliku o političaru, on zna ono što mu mediji prenose, a tragedija nastaje kada se takva slika usvaja bez obzira na stvarnost i uz odsustvo kritičkog mišljenja.
Loš lider zna da postoje tri kategorije ljudi čiju naklonost mora da osvoji da bi uspeo. Ciljevi tih grupa ljudi se razlikuju, ali ono što im je zajedničko jeste da su sebični i u velikoj meri beskorisni za društvo. Oni su često iskorišteni od strane lošeg lidera koji ume da koristi tuđu sebičnost.
Prva kategorija su egoisti koji su hladni i željni moći. Prate lošeg lidera, jer je on jasno stavio da znanja da će tako najlakše dobiti ono što žele.
Druga kategorija su ljudi koji se osećaju slabo i traže sigurnost u oslanjanju na jaču ličnost. Bilo koji jak i nepokolebljiv lider može pridobiti sledbenike među ove dve grupe. Prvima obećava moć, drugima nudi podršku i osećaj sigurnosti, makar samo donošenjem odluka umesto njih.
Treća kategorija su egocentrici. Oni ne očekuju ni moć, ni sigurnost, nego odobravanje. Oni se lošem lideru ne pridružuju svojevoljno, sve dok ne dobiju neki vid odobravanja od svoje zajednice.
Egoisti su rukovodioci, tragači za sigurnošću i jakom ličnošću čine jezgro mašine svake političke partije. Međutim, nijedna politička partija nije uspešna dok ne počne da privlači egocentrike, tek tada može rasti geometrijskom progresijom.
Loš lider najpre menja “moralni kompas” svojih sledbenika kako bi odgovarao njegovim ciljevima i da bi se osećali da je njihova dužnost da rade ono što on želi. Zatim ih održava zainteresovanim pružajući im mogućnost da se prepuste infantilnim i sebičnim zadovoljstvima koje on sada nudi.
Ukoliko loš lider ima priliku da odgaja svoje sledbenike “od rođenja”, oblikovanje “moralnog kompasa” može započeti od samog početka, tako da je promena u kasnijim godinama praktično nepromenljiva.
Otvarajući kampove ili “Akademije” novi sledbenici se indoktriniraju vrednostima i moralom koji je po želji i meri, što dovodi do nekritičke privrženosti “Vođi” umesto humanitarnim idealima.
Život je komplikovan, a loš lider zadržava svoje sledbenike, tako što ga čini jednostavnim.
Mnogo je ignorantnih ljudi koji se osećaju nesrećno, jer su svesni svoga neznanja i često marginalizovani, potlačeni celoga života, bez prava glasa. Međutim i oni imaju pravo da glasaju i njihov glas je jednako dobar kao i glas svih ostalih.
Upravo njima, loš lider se najviše udvara, dajući im jednostavne odgovore na kompleksna pitanja i čineći ih lažno samopouzdanim i kompetentnim. On im donosi sreću kakvu ranije nikada nisu poznavali, čineći ih “obaveštenim”.
Odgovore koje im nudi su tako jednostavni, da ih i najprostiji mogu koristiti kako bi odgovorili na sva nova i stara pitanja. Uprošćenu sliku sveta prati sigurnost koju daje Vođa, a sigurnost je ono što oni žele iznad svega. Kada jednom prihvate ovakvu sliku, počinju da se ponašaju u skladu sa njom, čak i kada su suočeni sa svim suprotnostima koje stvarnost donosi.
Dakle, neznalice, siromašne i potlačene, njihov tlačitelj pretvara u supermene.
Loš lider daje jednostavne odgovore kako bi svi samouvereno rekli na glas. Ko je pokrao državu? Žuti lopovi! Ko je prodao Kosovo? Prošla vlast! Ko je odgovoran za nasilje? Opozicija!
Sa ovako pojednostavljenim odgovorima na važna pitanja, nije ni čudo što želi da ućutka sve one koji bi da dovedu u pitanje tako prost način gledanja na stvari.
Kada loš lider uzme sebi za pravo da potroši sve resurse jednog naroda, kao da posle njega više niko ne treba da živi, da se razvija i upravlja svojim životom, tada građanski aktivizam postaje obaveza.
REFERENCE (za one koji žele da znaju više)
Tudor K. Transactional analysis and politics: A critical review. Psychother Politics Int.
2020;18:e1555.
Berne E. Man as a political animal. Psychother Politics Int. 2020;18:e1568.
Minikin K. Transactional analysis and our philosophical premises: 70 years on.
Psychother Politics Int. 2020;18:e1563.
Tudor K. “Take It”: A Sixth Driver. Transactional Analysis Journal 2008;38(1):43-57
Berne E. Human nature in peace and war. Psychother Politics Int. 2020;18:e1565.
Cornell W. If It Is Not for All, It Is Not for Us: Reflections on Racism, Nationalism,
and Populism in the United States. Transactional Analysis Journal. 2018; Vol.48, #2
García-García, J. (2021). A neglected legacy: Massenpsychologie und ich-analyse in the
era of nations and nationalism. Psychotherapy and Politics International, 19(3), e1603.
Cornell W,Tudor K. Reviewing the special issue ‘Transactional Analysis and
Politics’: A reflective dialogue. Psychother Politics Int. 2020;18:e1571
